Dana 04.10.2017. godine u Knjaževcu je učešće u fokus grupi uzeli su predstavnici različitih privrednih/preduzetničkih delatnosti iz Knjaževca, odabrani na osnovu vrste otpada koja nastaje u njihovom procesu rada, kao i predstavnik firme koja je operater otpada (sekundarnih sirovina) na teritoriji opštine Knjaževac.
Ugostiteljski objekti su obzirom na količinu organskog otpada koji nastaje usled pripreme hrane i ambalažnog otpada, takođe bili uključeni u rad ove grupe. Gerontološki centar takođe u svom rad proizvodi organski otpad ( svi objekti koji pripremaju preko 50 obroka dnevno imaju obavezu zbrinjavanja otpada koji nastaje u pripremi hrane, jestivog ulja ), a usled svoje primarne delatnosti imaju značajne količine medicinskog otpada.
Kao i u radu sa ostalim fokus grupama, razgovoarali smo o upravljanju otpadom, horizntalnom zakonodavstvo i zaštiti prirode i biodiverziteta.
O upravljanju otpadom
Ugostiteljski objekti nemaju usloveza odvajanje sekundarnih sirovina, moraju sami obezbeđivati kante i kontejnere, a pražnjenje istih je često problem, ne postoji motiv za separaciju otpada a ni sistem kazni pa se sve zasniva na dobrovoljnoj bazi. Operater za odvoženje jestivog ulja postoji i to je obaveza koju izvršavaju, odvajaju jestivo ulje.
Otpad koji nastaje u proizvodnji, ukoliko nema ekonomsku isplativost za sakupljanje od strane operatera vlasnici sami angažuju operatera i plaćaju tu uslugu ( granulat, tekstil, lepkovi,i druge vrste otpada iz kožarske i tekstilne industrije )
Gerontološki centar medicinski otpad predaje Zdravstvenom centru Niš, samoinicijativno su organizovali odnošenje električnog i elektornskog otpada iz svoje ustanove sa Jugoinspektom iz Niša, bez plaćanja naknade za tu uslugu
Marak/Plastomet sakupljaju uz otkup određene sekundarne sirovine za šta dobijaju dozvolu od Opštine i nadležnog ministarstva ali tržište još uvek nije regulisano.
Svi učesnici ističu da do sada nije bilo nikakvih olakšica ili podsticajnih mera od strane Lokalne samouprave za upravljanje otpadom u njihovim postrojenjima iako pojedini plaćaju lokalne ekološke takse. Preduzeće Falc East je do 2017. godine plaćao lokalnu ekološku taksu 450 hiljada dinara godišnje, ove godine taksa za njih iznosi 990 hiljada dinara, duplirana je iako se uslovi proizvodnje, površina fabrike ne menjaju godinama. Izrazili su interesovanje da li se odvojeni novac od njihove takse zaista troši u unapređivanje životne sredine u našem gradu.
Zaključak:
„Čist grad može biti resurs“.
Učesnici ove fokus grupe poznaju temu jer ih zakonski dotiče, međutim zakonske obaveze se uvek ne ispunjavaju do kraja usled nedovoljne kontrole od strane inspekcijskih službi.
O uključivanju građana (horizontalno zakonodavstvo)
Sagovornici nisu upoznati sa Arhuskom konvencijom i pravom građana na učešće u donošenju odluka i na informisanosti u oblasti životne sredine.
Smatraju da se građani ne uključuju dovoljno ni u rešavanje svakodnevnih aktuelnih problema pa su im ekološki problem možda i poslednji na listi ili ih ni ne primećuju.
Poznato im je da se kroz razne takse ubira novac za ekološka pitanja ( i sami plaćaju iste) kako na lokalu tako i na republičkom nivou ali nije im poznato da li postoji zeleni fond u Opštini.
Zaključak:
„Ljudi su godinama u teškim uslovima, i niko ih ne osvešćuje“.
Građani ne učestvuju u rešavanju ekoloških problema, niko se ne bavi zaštitom životne sredine dovoljno transparentno.
O zaštiti prirode
U okviru ove teme sagovornici su najviše govorili o Staroj Planini. Učesnici nisu upoznati kojoj kategoriji zaštite pripada Stara Planina. Smatraju da nema dovoljno ulaganja u infrastrukutru na planini, kanalizacija nije razvijena, putevi, a problem je i odvoženje smeća.
Zaključak:
O Staroj Planini se osim kao o turističkom skijaškom centru malo se zna, a posebno je izraženo nepoznavanje zaštićenih područja, biljnih i životinjskih vrstama i kaznenih mera.